Lečenje gihta

Koji su glavni simptomi gihta?

Giht se obično manifestuje iznenadnim, intenzivnim bolom u zglobu, najčešće u nožnom palcu. Pogođeni zglob postaje crven, otečen i topao na dodir. Bol može biti toliko jak da čak i najmanji pritisak, poput težine posteljine, može biti nepodnošljiv. Ostali simptomi uključuju:

• Ograničenu pokretljivost zgloba

• Ljuštenje i svrab kože oko zahvaćenog zgloba

• Povišenu telesnu temperaturu

• Umor i opštu slabost

Napadi gihta mogu trajati od nekoliko dana do nekoliko nedelja, nakon čega sledi period bez simptoma. Međutim, ako se ne leči, giht može postati hroničan i uzrokovati trajno oštećenje zglobova.

Kako se dijagnostikuje giht?

Dijagnoza gihta obično počinje sa detaljnim pregledom i razgovorom o simptomima i medicinskoj istoriji pacijenta. Lekar će verovatno sprovesti sledeće testove:

1. Analiza sinovijalne tečnosti: Uzorak tečnosti se uzima iz zahvaćenog zgloba i analizira pod mikroskopom kako bi se utvrdilo prisustvo kristala mokraćne kiseline.

2. Krvni testovi: Mere se nivoi mokraćne kiseline u krvi, iako visok nivo ne znači nužno da osoba ima giht.

3. Rendgenski snimci: Mogu se koristiti za isključivanje drugih uzroka upale zglobova.

4. Ultrazvuk ili CT skeniranje: Ove metode mogu otkriti kristale mokraćne kiseline u zglobovima ili tofe (nakupine kristala) čak i kada nema aktivnih simptoma.

Precizna dijagnoza je ključna za određivanje odgovarajućeg plana lečenja.

Koje su nefarmakološke metode lečenja gihta?

Lečenje gihta često počinje sa promenama u načinu života koje mogu pomoći u smanjenju nivoa mokraćne kiseline:

1. Dijeta: Ograničavanje unosa hrane bogate purinima, poput crvenog mesa, morskih plodova i alkohola, posebno piva.

2. Povećanje unosa tečnosti: Pijenje dovoljno vode pomaže u izlučivanju mokraćne kiseline iz tela.

3. Održavanje zdrave težine: Gojaznost povećava rizik od gihta, stoga je mršavljenje korisno.

4. Redovna fizička aktivnost: Vežbanje pomaže u održavanju zdrave težine i poboljšava opšte zdravlje.

5. Izbegavanje okidača: Identifikovanje i izbegavanje faktora koji mogu izazvati napade gihta, poput stresa ili određene hrane.

Ove promene načina života mogu značajno smanjiti učestalost i intenzitet napada gihta.

Koje su farmakološke opcije za lečenje gihta?

Kada nefarmakološke metode nisu dovoljne, lekari mogu prepisati različite lekove za lečenje gihta:

1. Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL): Koriste se za ublažavanje bola i upale tokom akutnih napada.

2. Kolhicin: Efikasan u smanjenju upale ako se uzme u ranoj fazi napada.

3. Kortikosteroidi: Mogu se primeniti oralno ili injekcijom direktno u zahvaćeni zglob za brzo ublažavanje simptoma.

4. Lekovi za snižavanje nivoa mokraćne kiseline: Kao što su alopurinol ili febuksostat, koriste se za dugoročno upravljanje gihtom.

5. Urikosuričniagenti: Povećavaju izlučivanje mokraćne kiseline putem bubrega.

Važno je napomenuti da svaki lek može imati nuspojave i da treba da se koristi pod nadzorom lekara.

Kako se leče akutni napadi gihta?

Akutni napadi gihta zahtevaju brzu intervenciju kako bi se ublažio bol i smanjila upala:

1. Odmor i elevacija: Potrebno je odmoriti zahvaćeni zglob i držati ga podignutim kako bi se smanjio otok.

2. Primena leda: Hladni oblozi mogu pomoći u smanjenju bola i upale.

3. Uzimanje propisanih lekova: NSAIL, kolhicin ili kortikosteroidi se često koriste za brzo olakšanje.

4. Hidratacija: Povećan unos tečnosti pomaže u izlučivanju mokraćne kiseline.

5. Izbegavanje okidača: Tokom napada, važno je izbegavati hranu i piće koji mogu pogoršati simptome.

Brza reakcija na prve znakove napada može značajno skratiti njegovo trajanje i intenzitet.

Koji su dugoročni ciljevi u lečenju gihta?

Dugoročno upravljanje gihtom fokusira se na prevenciju budućih napada i sprečavanje komplikacija:

1. Održavanje niskog nivoa mokraćne kiseline: Redovno praćenje i kontrola nivoa mokraćne kiseline u krvi.

2. Kontinuirana upotreba lekova: Redovno uzimanje propisanih lekova za snižavanje nivoa mokraćne kiseline.

3. Redovne kontrole: Praćenje napretka lečenja i prilagođavanje terapije po potrebi.

4. Održavanje zdravog načina života: Nastavak sa dijetom siromašnom purinima i redovnom fizičkom aktivnošću.

5. Edukacija: Razumevanje bolesti i faktora rizika pomaže pacijentima da bolje upravljaju svojim stanjem.

Doslednost u lečenju i praćenju je ključna za uspešno dugoročno upravljanje gihtom.

Zaključak

Lečenje gihta je kompleksan proces koji zahteva kombinaciju promena načina života, medicinskih tretmana i dugoročnog upravljanja. Iako giht može biti bolno i ometajuće stanje, sa pravilnim pristupom i redovnim praćenjem, većina pacijenata može uspešno kontrolisati simptome i voditi normalan život. Ključ uspešnog lečenja leži u ranoj dijagnozi, doslednom pridržavanju terapije i bliskoj saradnji sa zdravstvenim stručnjacima.

Ovaj članak je samo u informativne svrhe i ne treba ga smatrati medicinskim savetom. Molimo vas da se obratite kvalifikovanom zdravstvenom radniku za personalizovane smernice i lečenje.